Test samostalnosti za preduzetnike

Test samostalnosti je jedna od najvažnijih tema za preduzetnike koji posluju sa jednim ili nekoliko klijenata. Posebno je važan za paušalce i preduzetnike koji vode poslovne knjige, a koji najveći deo prihoda ostvaruju od jednog nalogodavca.

Mnogi preduzetnici misle da je dovoljno da imaju registrovanu preduzetničku radnju, izdaju fakture i redovno plaćaju porez i doprinose. Međutim, kod testa samostalnosti ne gleda se samo forma, već i stvarni odnos između preduzetnika i nalogodavca.

Bitno je da li taj preduzetnik zaista nastupa samostalno ili njegov odnos sa klijentom više liči na radni odnos.

Kako funkcioniše test samostalnosti?

Test samostalnosti sastoji se od 9 kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje odnos između preduzetnika i konkretnog nalogodavca.

Važno je naglasiti da nije potrebno da svih 9 kriterijuma bude ispunjeno da bi postojao problem. Sa druge strane, nije problem ni ako je ispunjen jedan ili nekoliko kriterijuma.

Preduzetnik može da ispuni 1, 2, 3 ili čak 4 kriterijuma nesamostalnosti i da se i dalje smatra samostalnim u odnosu na tog nalogodavca.

Problem nastaje kada je ispunjeno najmanje 5 od 9 kriterijuma. U tom slučaju smatra se da preduzetnik nije samostalan u odnosu na tog nalogodavca.

Zato se svaki odnos posmatra pojedinačno. Nije dovoljno gledati samo broj klijenata, ugovor ili način fakturisanja. Važno je sagledati celokupnu saradnju: ko organizuje rad, gde se posao obavlja, čija se oprema koristi, da li postoji sloboda rada za druge klijente i koliko preduzetnik zaista samostalno nastupa u tom odnosu.

Na primer, saradnja sa jednim klijentom sama po sebi ne mora da znači da preduzetnik nije samostalan. Međutim, ako uz to klijent određuje radno vreme, mesto rada, obezbeđuje opremu i ograničava rad za druge klijente, rizik postaje znatno veći.

9 kriterijuma testa samostalnosti

U nastavku su kriterijumi koje treba proveriti u odnosu na svakog konkretnog nalogodavca.

1. Radno vreme, odmor i odsustva

Prvi kriterijum odnosi se na to da li nalogodavac određuje radno vreme preduzetniku ili odlučuje o njegovom odmoru i odsustvima.

Ako preduzetnik mora da radi u tačno određeno vreme, da traži odobrenje za odmor ili odsustvo, i ako mu se naknada ne umanjuje dok je na odmoru, to može ukazivati na odnos koji liči na radni odnos.

Kod samostalnog preduzetnika očekuje se da sam organizuje svoje vreme i način rada, u skladu sa dogovorenim rezultatom posla.

2. Prostorije i mesto rada

Drugi kriterijum odnosi se na to da li preduzetnik uobičajeno koristi prostorije koje obezbeđuje nalogodavac ili obavlja posao na mestu koje nalogodavac odredi.

Ako preduzetnik svakodnevno radi iz kancelarije nalogodavca, na istom mestu kao zaposleni, to može biti jedan od pokazatelja nesamostalnosti.

Naravno, postoje situacije kada priroda posla zahteva prisustvo kod klijenta, ali ako je to stalni način rada, ovaj kriterijum treba pažljivo posmatrati.

3. Stručno osposobljavanje i usavršavanje

Treći kriterijum postoji kada nalogodavac vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika.

Kod zaposlenih je uobičajeno da poslodavac organizuje obuke i usavršavanja. Kod samostalnog preduzetnika očekuje se da samostalno vodi računa o svom znanju, alatima i profesionalnom razvoju.

Ako klijent organizuje obuke kao da je preduzetnik deo njegovog internog tima, to može biti jedan od signala zavisnosti.

4. Način angažovanja

Četvrti kriterijum odnosi se na način na koji je preduzetnik angažovan.

Ako je nalogodavac prvo oglasio potrebu za angažovanjem fizičkog lica ili koristio posrednika za pronalaženje lica pogodnih za radno angažovanje, pa je rezultat toga bilo angažovanje preduzetnika, to može biti jedan od kriterijuma nesamostalnosti.

Suština je u tome da se proverava da li je preduzetnik angažovan kao nezavisni pružalac usluge ili je postupak angažovanja više ličio na zapošljavanje radnika.

5. Oprema, alat i upravljanje radom

Peti kriterijum je jedan od najvažnijih u praksi.

On se odnosi na to da li nalogodavac obezbeđuje osnovni alat, opremu ili druga sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika, ili finansira njihovu nabavku.

Takođe, ovaj kriterijum može biti ispunjen ako nalogodavac uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika.

Drugim rečima, nije problem ako klijent daje osnovne smernice, definiše šta želi da se uradi i kontroliše rezultat. To je normalno u poslovnoj saradnji.

Problem nastaje ako klijent svakodnevno upravlja načinom rada preduzetnika, daje mu zadatke kao zaposlenom, kontroliše proces rada i obezbeđuje mu osnovna sredstva za rad.

6. Prihod od jednog nalogodavca

Šesti kriterijum odnosi se na prihod.

Ako preduzetnik najmanje 70% ukupno ostvarenih prihoda u relevantnom periodu od 12 meseci ostvari od jednog nalogodavca ili od povezanog lica sa nalogodavcem, ovaj kriterijum može biti ispunjen.

Ovo je kriterijum koji se u praksi često prvi proverava.

Međutim, važno je naglasiti da sam ovaj kriterijum nije dovoljan da bi se zaključilo da preduzetnik nije samostalan. Preduzetnik može imati jednog velikog klijenta i i dalje biti samostalan, ako ostali elementi odnosa pokazuju da zaista posluje nezavisno.

7. Poslovi iz delatnosti nalogodavca i poslovni rizik

Sedmi kriterijum odnosi se na situaciju kada preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca, a ugovor ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik snosi uobičajeni poslovni rizik za posao koji je isporučen klijentu nalogodavca.

Ovaj kriterijum je važan jer samostalni preduzetnik treba da snosi određeni poslovni rizik.

Ako preduzetnik samo izvršava zadatke bez odgovornosti za rezultat, bez poslovnog rizika i bez jasne odgovornosti za izvršenu uslugu, odnos može više ličiti na radni odnos.

Zato ugovor ne treba da bude samo formalnost. On treba jasno da definiše predmet usluge, odgovornost, rezultat rada i poslovni rizik.

8. Zabrana rada za druge nalogodavce

Osmi kriterijum postoji kada ugovor sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku da pruža usluge drugim nalogodavcima.

Ako preduzetnik ne sme da radi za druge klijente, to može ukazivati na zavisan odnos.

Izuzetak može postojati kada je zabrana ograničena na razuman broj direktnih konkurenata nalogodavca. Takva zabrana može imati poslovnu logiku, naročito kada se štite poverljive informacije, poslovne tajne ili tržišni interes klijenta.

Međutim, opšta zabrana rada za druge klijente predstavlja ozbiljan rizik.

9. Broj radnih dana angažovanja

Deveti kriterijum odnosi se na trajanje angažovanja.

Ako preduzetnik obavlja aktivnosti za istog nalogodavca neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci, ovaj kriterijum može biti ispunjen.

Važno je razumeti da se kao radni dan posmatra bilo koji period rada u toku tog dana, između 00 i 24 časa.

Ovaj kriterijum je posebno važan kod dugoročnih saradnji, gde preduzetnik praktično kontinuirano radi za istog klijenta tokom većeg dela godine.

Da li je problem ako su ispunjena 4 kriterijuma?

Ne mora da bude problem.

Ako su ispunjena 4 od 9 kriterijuma, preduzetnik se i dalje može smatrati samostalnim u odnosu na tog nalogodavca.

Međutim, to ne znači da situaciju treba ignorisati. Četiri ispunjena kriterijuma znače da je preduzetnik blizu granice i da treba pažljivo proveriti ugovor, dokumentaciju i način na koji se saradnja sprovodi u praksi.

Ne računaj na to da ćeš ostati ispod pet kriterijuma samo na papiru. Bitno je kako saradnja stvarno izgleda.

Šta ako ispuniš pet ili više kriterijuma?

Ako za jednog nalogodavca ispuniš pet ili više kriterijuma, naknada od njega se oporezuje kao drugi prihod: na ceo bruto iznos, bez normiranih troškova, po stopi od 20%. Taj prihod se ne računa u limit od 6 miliona.

Ako većinu prihoda imaš od jednog klijenta, prođi devet kriterijuma za taj odnos i proveri ugovor.